Šta je gastroenterologija?
Gastroenterologija je grana interne medicine koja se bavi bolestima probavnog sistema i to jednjaka, želuca, tankog creva, debelog creva i peritoneuma.
Hepatologija je deo gastroenterologije koja se bavi dijagnostikom i lečenjem jetre, gušterače (pankreasa) i žučne kese sa žučnim putevima – bilijarnog sistema. Lekari koji se bave dijagnostikom i lečenjem bolesti probavnog trakta zovu se gastroenterohepatolozi.
Najčešće gastroenterološke bolesti su gastritis, refluksni esofagitis, čir želuca i dvanaestopalačnog creva, zapaljenske bolesti creva- IBD (Kronova bolest, ulcerozni kolitis), sindrom iritabilnog kolona, mezenterična angina, divertikulitisi, tumori želuca, dvanaestopalačnog i debelog creva, ciroza jetre, Wilsonova bolest, kalkuloza žučne kese, pankreatitis, tumori pankreasa, upala trbušne maramice, hemoroidalna bolest.
Najčešći simptomi
Najčešći simptomi gastroenterohepatoloških bolesti zbog koji treba da se javite lekaru su: mučnina, povraćanje, gorušica, štucanje, nadutost, gasovi, naizmenično zatvor i prolivi, bolovi ispod desnog rebarnog luka, bolovi pre ili posle uzimanja hrane, gubitak apetita, gubitak na telesnoj težini, crna stolica, pojava sveže krvi u stolici, tanka stolica i osećaj nepotpunog praženjenja, žuta prebojenost beonjača, kože i sluznica.
Ukoliko imate neke od simptoma potrebno je posetiti u što kraćem roku specijalistu gastroenterohepatologa.
Pregled je bezbolan i podrazumeva razgovor sa lekarom, uzimanje anamneze iz koje se saznaje o početku, trajanju i karakteru simptoma i uvid u raniju medicinsku dokumetaciju ukoliko je pacijent poseduje; fizikalni pregled, koji podrazumeva, pregled stomaka palpacijiom, auskultacijom crevne peristaltike; pregled laboratorijskih analiza; rektalni pregled.
Nekada je potrebna dalja dijagnostika koja podrazumeva prvo ili ponavljano vađenje laboratorijskih analiza krvi, stolice i urina, ultrazvuk abdomena, RTG nativni snimak abdomena, endoskopske procedure (gastroskopija, kolonoskopija, endoskopsku retrogradnu holangiopankreatografiju (ERCP)), CT/MR abdomena.
U našoj bolnici se može uraditi gastroenterohepatološki pregled, UZ abdomena, laboratorijske analize (opšte i specifične), rentgenski snimak (RTG) abdomena, digitorektalni pregled, kao i endoskopske procedure (gastroskopija, rektoskopija, kolonoskopija). Pored ambulantnog dela, moguće je provesti i hospitalizaciju gastroenterohepatoloških bolesnika.
Šta raditi kod pacijenata koji imaju poremećaj ishrane? Šta je nazogastrična sonda, PEG, šta podrazumeva ishrana venskim putem?
Hronične bolesti često dovode do smanjenja unosa hrane i gubitka telesne težine zbog gubitka apetita ili nemogućnosti unosa hrane. Praćenjem pacijenta i njegove ishrane potrebno je postići optimalan kalorijski unos izborom adekvatnih obroka za svakog pacijenta. Ukoliko pacijent ne može samostalno da jede ili guta postoji mogućnost plasiranja nazogastrične sonde, ili PEG-a ukoliko je nemoguće plasirati sondu kroz jednjak. Ukoliko je isključena mogućnost peroralne ishrane, postoji mogućnosti parenteralne ishrane putem perifernog ili centralnog venskog puta. Ovo predstavlja unos nutritivih supstanci putem prilagođenih infuzionih rastvora.
Kod pacijenata obolelih od teških hroničnih bolesi ili bilo koje drugo stanje kada nema adekvatne peroralne ishrane poput komatoznih stanja, poremećaja akta gutanja, postojanja opstrukcije gornjih partija gastrointestinalnog trakta, potrebno je preći na drugi vid ishrane. Ukoliko je očuvan proces varenja od nivoa želuca, plasira se nazogastrična sonda, tj silikonska cev koja ide od nosnog ili usnog otvora do želuca i putem koje se plasira kašasta i tečna hrana. Ukoliko postoji opstrukcija do želuca, postoji mogućnost ugradnje perkutane gastrostome, kada se direktno u želudac endoskopski na kožu izvede stoma preko koje se ubacuje hrana u želudac. Ukoliko nema mogućnosti varenja, pristupa se ishrani putem perifernog ili centralnog venskog puta, kada se daju adekvatne emulzije hranljivih supstanci koje zadovoljavaju nutritivne potrebe pacijenta.