Primena citostatika

Hemoterapija

‍

Hemoterapija ili citostatska terapija se koristi u lečenju malignih bolesti, i predstavlja davanje lekova koji dospevaju do tumorskih ćelija i direktno ih uništavaju ili sprečavaju njihovu deobu. Pored hirurškog tretmana, hemoterapija se smatra najefikasnijom metodom lečenja maligniteta.
Tipovi hemoterapije:

• neoađuvantna hemoterapija je upotreba citostatika pre hirurške ili zračne terapije, da bi se smanjio tumor, ili pokušalo zaustavljanje napredovanja
  već proširenog tumora.
• ađuvantna hemoterapija je upotreba citostatika radi uništavanja preostalih malignih ćelija nakon hirurškog lečenja. dodatni cilj jeste da se spreči
  ponovni nastanak tumora.
• Palijativna hemoterapija predstavlja terapiju kojom se olakšavaju simptomi prouzrokovani rakom. Koristi se u odmaklim stadijumima, kako bi se omogućio adekvatan kvalitet života.
• Hemioprevencija se smatra tretmanom budućnosti u lečenju tumora. Suština nije uništavanje malgnih ćelija, nego uspostavljanje funkcije
  normalnih ćelija. Na taj način se sprečava nastanak tumora.
  
  

Citostatici ne deluju samo na ćelije raka, nego i na zdrave ćelije organizma. Iz tog razloga, je bitno da se povoljni efekti lečenja postižu pravilnom kombinacijom
lekova. Pokazalo se da, radi veće efikasnosti, hemoterapija se ponavlja ciklično, nekoliko puta. Neki lekovi deluju bolje ako se daju kontinuirano, a ne odjednom.

Način primene hemoterapije zavisi od vrste lekova. Večina se prima preko vene (intravenozno), ali postoje citostatici koji se mogu dati u mišić (intramuskularno) I
na usta (oralno). Kod intravenske aplikacije hemoterapije, mogu se koristiti posebni kateteri koji se postave u velike vene, portovi koji se postavljaju ispod kože I na taj način se štede periferne vene od mnogobrojnih uboda i potencijalnih neželjenih efekata.

‍

Neželjena dejstva hemioterapije

‍

Hemioterapija ponekad može izazvati neprijatna neželjena dejstva. Većina lekova koja deluje na ćelije raka privremeno dovodi do smanjenja broja normalnih belih
krvnih zrnaca. Kad do toga dođe postoji veća verovatnoća da se pojavi neka infekcija. Neki citostatici mogu izazivati mučninu, pa čak i povraćanje i dijareju.

Ostali neželjeni efekti koji se mogu pojaviti su umor, opadanje kose, utrnulost i peckanje, rane na rukama. Osobama ženskog pola se ne savetuje da ostanu u
drugom stanju tokom trajanja hemioterapije, kao ni muškarcima da rade na dobijanju potomstva, jer hemioterapija može škoditi razvoju fetusa. Važno je
koristiti efikasna kontraceptivna sredstva tokom tretmana i određen period posle toga.

‍

Simptomatska i suportivna terapija

‍

Kontrola bola i simptoma predstavljaju najvažnije stavke tokom nege pacijenata u terminalnoj fazi bolesti.  Palijativna nega  je posebno značajna kod onih sa uznapredovalom bolešću.

‍